Свет међународне трговине је огроман и сложен, са бројним правилима и прописима којима се предузећа морају сналазити. Кина, као један од највећих глобалних трговинских партнера, нуди многе могућности компанијама да набаве производе, продају робу и учествују у глобалном ланцу снабдевања. Међутим, када се бавите трговином са Кином, кључно је да имате темељно разумевање прописа о увозу и извозу у земљи како бисте обезбедили несметано пословање, избегли финансијске губитке и заштитили своја средства.
Кинески прописи о увозу и извозу
Улога кинеских царина
Царина игра централну улогу у регулисању токова робе у и из Кине. Општа царинска управа (ГАЦ) је управно тело одговорно за спровођење прописа, надгледање инспекција и прикупљање тарифа. Он осигурава да је сав увоз и извоз у складу са кинеским националним законима, међународним трговинским споразумима и специфичним стандардима безбедности производа.
- Царинске декларације: Сва роба која улази или излази из Кине мора бити пријављена царинским властима. Предузећа морају да обезбеде детаљну документацију у вези са робом, укључујући њену вредност, порекло и усклађеност са регулаторним стандардима. Непружање тачних декларација може довести до кашњења, казни или конфискације робе.
- Царинске инспекције: Царинске власти могу вршити насумичне инспекције на пошиљкама како би потврдиле тачност декларација. Ове инспекције помажу да се осигура да роба испуњава неопходне регулаторне и безбедносне стандарде. Било која неслагања која се открију током инспекција могу довести до скупих казни или кашњења у испоруци.
- Тарифна класификација: Када се роба увози у Кину, она мора бити класификована у складу са кодом Хармонизованог система (ХС). Овај систем категорише производе да би одредио применљиве тарифе, порезе и друге регулаторне захтеве. Тачна тарифна класификација је од суштинског значаја да би се осигурало да роба подлеже исправним царинама.
Тарифе и порези
Кинеске увозне царине наплаћују се на широк спектар робе и варирају у зависности од класификације сваког производа. За предузећа је од суштинског значаја да разумеју ове тарифе како би израчунали укупне трошкове увоза робе у Кину и избегли неочекиване трошкове.
- Царине: Царине се намећу на робу која улази у Кину. Стопа царине зависи од ХС кода производа. Док је нека роба ослобођена царине, друга може бити подложна тарифама у распону од 0% до 30% или више, у зависности од класификације. На пример, потрошачка електроника или текстил могу имати веће царине у поређењу са сировинама или пољопривредним производима.
- Порез на додату вредност (ПДВ): ПДВ је још један кључни порез који се примењује на увезену робу. Већина производа који улазе у Кину подлежу ПДВ-у од 13%, 9% или 6%, у зависности од врсте производа. На пример, општа роба широке потрошње обично се суочава са ПДВ-ом од 13%, док се прехрамбени производи и фармацеутски производи могу опорезовати по нижој стопи од 9%. ПДВ се обрачунава на царинску вредност производа, укључујући цену робе, доставу и осигурање.
- Порез на потрошњу: Одређени производи, као што су луксузни предмети, алкохол и дуван, подлежу порезу на потрошњу. Овај порез се обрачунава на основу малопродајне цене производа или његовог обима. Порез на потрошњу може бити значајан додатни трошак за предузећа која увозе луксузну робу или специфичне потрошачке производе.
Увозне лиценце и сертификати
Не могу се сви производи слободно увозити у Кину. Одређена роба захтева увозне дозволе или сертификате како би се осигурало да испуњава кинеске регулаторне стандарде и да је у складу са безбедносним, еколошким и здравственим захтевима.
- Увозне дозволе: За одређену робу, као што су хемикалије, фармацеутски производи, храна и одређени производи високе технологије, потребна је увозна дозвола. Процес за добијање увозне дозволе може бити сложен, са строгим захтевима које предузећа морају да испуне. Увозне дозволе издаје Министарство трговине (МОФЦОМ) или други надлежни органи.
- Сертификати производа: Производи као што су електроника, аутомобилски делови и медицински уређаји морају проћи процесе сертификације како би се осигурало да испуњавају кинеске стандарде безбедности и квалитета. На пример, кинеска обавезна сертификација (ЦЦЦ) је обавезна сертификација за многе производе, укључујући електронику и возила, која обезбеђује усклађеност са кинеским националним стандардима. Производи без ЦЦЦ сертификата могу бити одбијени или уклоњени са полица ако су већ на тржишту.
- Сертификација за храну и лекове: Производи за храну и лекове захтевају сертификацију Кинеске управе за храну и лекове (ЦФДА) како би се осигурало да испуњавају здравствене и безбедносне стандарде које захтева кинеска влада. Овај процес сертификације може бити дуготрајан и укључује тестирање, регистрацију и усклађеност са прописима о паковању и обележавању.
Извоз из Кине: Кључни прописи
Док се многа предузећа фокусирају на увоз робе из Кине, земља је такође значајан извозник производа широм света. Извоз из Кине укључује другачији скуп прописа и захтева које предузећа морају разумети како би избегла кашњења и осигурала усклађеност са кинеским законима о извозу.
- Извозне дозволе: Док се већина производа може слободно извозити из Кине, за одређене артикле може бити потребна извозна дозвола. Ово укључује производе високе технологије, робу у вези са војском и одређене осетљиве материјале. Извозне дозволе издаје Министарство трговине (МОФЦОМ) и неопходне су за робу која потпада под владину контролу или ограничења.
- Ограничења извоза: Нека роба подлеже ограничењима или забранама извоза, посебно ако се сматрају осетљивом или стратешком по природи. На пример, одређени производи високе технологије, војна технологија и материјали који се односе на националну безбедност не могу се извозити без посебног одобрења владе. Извозници морају да провере да ли њихова роба подлеже било каквим ограничењима пре него што покушају да је продају у иностранству.
- Забрањени извоз: Неки производи су потпуно забрањени за извоз из Кине због безбедносних, етичких или правних разлога. То укључује фалсификовану робу, илегалне дроге и друге предмете који нису у складу са међународним правом. Извозници морају осигурати да њихови производи не спадају ни у једну од ових категорија како би избјегли законске казне.
Зоне слободне трговине и посебне економске зоне
Кина је успоставила неколико зона слободне трговине (ФТЗ) и специјалних економских зона (СЕЗ) како би подстакла спољну трговину и инвестиције. Ове зоне пружају предузећима низ погодности, укључујући пореске олакшице, релаксиране прописе и поједностављене царинске процедуре.
- Зоне слободне трговине (ФТЗ): ФТЗ су области у које се роба може увозити и извозити уз смањене тарифе и мање регулаторних баријера. Они су дизајнирани да олакшају трговину и подстакну стране компаније да успоставе операције у Кини. Унутар ових зона, предузећа могу имати користи од пореских ослобођења, поједностављених увозних/извозних процедура и приступа међународним тржиштима.
- Посебне економске зоне (СЕЗ): СЕЗ су одређене области у којима предузећа уживају преференцијалне политике и ниже оперативне трошкове. СЕЗ обично имају ниже порезе, мање прописа и више флексибилности у погледу страних инвестиција. Ове зоне су идеалне за компаније које желе да производе робу за извоз или успоставе логистичке операције у Кини.
Стандарди за производе и усклађеност са безбедношћу
Национални стандарди (ГБ Стандарди) у Кини
Кина је успоставила сопствене националне стандарде, познате као ГБ (Гуобиао) стандарди, за широк спектар производа, укључујући храну, електронику, хемикалије и робу широке потрошње. Ови стандарди су дизајнирани да обезбеде да су производи безбедни, поуздани и еколошки прихватљиви.
- Безбедносни стандарди: За потрошну робу, као што су играчке, кућни апарати и електроника, придржавање ГБ безбедносних стандарда је обавезно. Ови стандарди покривају све, од електричне безбедности до хемијског садржаја, обезбеђујући да увезени производи не представљају ризик по јавно здравље или животну средину.
- Стандарди заштите животне средине: Многи производи, посебно електроника и хемикалије, морају испунити кинеске еколошке стандарде пре него што се могу увозити или продавати у земљи. Ови стандарди се баве питањима која се односе на загађење, управљање отпадом и енергетску ефикасност. Производи који нису у складу са овим прописима могу бити суочени са казнама, конфискацијом или кашњењем у царињењу.
Захтеви за сертификацију и тестирање
Да би ушли на кинеско тржиште, неки производи морају проћи процедуре тестирања и сертификације како би се потврдила њихова безбедност и квалитет. Ово укључује испуњавање стандарда постављених кинеским системом обавезне сертификације (ЦЦЦ).
- ЦЦЦ сертификат: ЦЦЦ ознака је обавезна за одређене производе који се продају у Кини, укључујући електронику, аутомобилске компоненте и кућне апарате. Да би добили ЦЦЦ сертификат, произвођачи морају да доставе своје производе на тестирање, инспекцију и процену акредитованим независним организацијама. Без овог сертификата, производи не могу легално ући на кинеско тржиште.
- Сертификати о безбедности хране и лекова: Прехрамбени производи, фармацеутски производи и медицински уређаји подлежу строгим захтевима за сертификацију од стране Кинеске управе за храну и лекове (ЦФДА). Ови производи морају испуњавати специфичне стандарде безбедности, квалитета и обележавања, а процес сертификације укључује регистрацију, тестирање и редовне инспекције.
Прописи о паковању и обележавању
Захтеви за паковање и обележавање играју значајну улогу у обезбеђивању да увезени производи испуњавају кинеске безбедносне и еколошке стандарде. Производи морају бити упаковани и означени у складу са локалним прописима како би се избегла кашњења или казне.
- Ознаке на кинеском језику: Сва увезена роба мора имати етикете на кинеском, укључујући називе производа, састојке, детаље о производњи, упутства за употребу и датуме истека. Ознаке морају бити јасне, тачне и без обмањујућих или лажних информација.
- Материјали за паковање: Одређени материјали за паковање, посебно они који се користе за храну или фармацеутске производе, морају бити у складу са кинеским еколошким и здравственим стандардима. Амбалажа мора бити безбедна за потрошача, издржљива и без штетних материја које би могле да контаминирају производ или нашкоде животној средини.
Увозно-извозна документација
Основни документи за увоз и извоз
Увоз и извоз робе у и из Кине захтева неколико кључних докумената како би се обезбедило несметано царињење. Ови документи пружају доказе о пореклу робе, вредности и усклађености са прописима.
- Комерцијална фактура: Комерцијална фактура пружа битне детаље о трансакцији, укључујући информације о продавцу и купцу, описе производа, количину и вредност. Служи као примарни документ за царинску процену и неопходан је за царињење.
- Листа за паковање: листа паковања пружа детаљан преглед садржаја сваког паковања, укључујући димензије, тежину и количину артикала. Ова листа је неопходна за царински преглед и обезбеђује да пошиљке одговарају декларисаном садржају.
- Теретница: Коносни лист је кључни документ који служи као доказ отпреме и власништва робе. Пружа кључне детаље о рути испоруке, начину транспорта и условима испоруке.
- Сертификат о пореклу: За неке производе је потребан сертификат о пореклу да би се потврдило место производње. Овај документ је посебно важан за производе који подлежу преференцијалним тарифама у оквиру трговинских споразума.
- Увозне/извозне дозволе: Ако је за робу потребна увозна или извозна дозвола, она се мора доставити заједно са другом документацијом како би се доказала усклађеност са кинеским прописима.
Царине и царињење
Када роба стигне у Кину, мора да прође царињење, што подразумева плаћање дажбина и пореза, као и подношење неопходне документације. Предузећа треба да буду спремна за царински процес како би избегла кашњења или казне.
- Царине: Царине се заснивају на царинској вредности робе, која укључује трошкове производа, доставе и осигурања. Предузећа морају да израчунају применљиве дажбине и да обезбеде да се уплате врше благовремено.
- Процес царињења: Царински службеници ће прегледати документацију и могу вршити инспекције како би потврдили тачност декларисаних информација. Када је роба оцарињена, она се пушта на испоруку, а увозник може да организује транспорт до свог складишта или дистрибутивног центра.
